Saturday, August 9, 2008

Otkrića

1. 

Ogroman je trud moga razmišljanja ove noći. Ništa ja ne znam o znanju, sine moj. Istorija otkrića možda i nije red, nego nered radoznalosti nas koji sve više znamo da ne znamo.

Tebe će učiti znanju, ali se ne rugaj neznanju. Evo da ti pročitam poruku Karela Čapeka: "Zamisli onu tišinu, koja bi nastala na svetu, kad bi ljudi govorili samo ono što znaju."

Muka je sve to sa znanjem, veruj mi. Ono se zasiti sebe i prestaje da saznaje. Neznanje je početak hiljadu novih početaka. I nemoj ga se nikad stideti.

Svetlost znanja je slična svetlosti vasione. Sve su se misli dogodile odavno, kao zvezde.
Lepota traženja nije u nalaženju, nego u našoj odluci da tražimo.

2.

Ja, koji ne znam šta je čulo starosti i samoće, jer okružen sam stalno ogledalima dečjih očiju, posmatram ovaj život kao nešto šareno,
kao mnogostruki oblik, ogromni luna-park, kao vrtešku igre i vrtešku neznanja koja je kruna mudrosti.

Izlazim iz svog tela. Pevač sam i otac himni. Lutam po udaljenim mestima. Opsenar sam i svetac koji je sišao sa freske. Možeš me upotrebiti kao nalepnicu.

Umem da oblikujem vatru dlanovima i hodam po peni reka i okeana. Učenja kažu da je to nemoguće. A vidiš, moguće je, jer sve činim neznanjem.

3.

Badava Njutnova razglednica: »Priroda nije slična tebi, već sebi samoj".

Ima ih koji su verovali i starom Sokratu: "Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da se
seti sebe".
"Jer znanje se" - kaže Platon - "u ljude ne unosi učenjem. Donosiš ga rođenjem na ovaj svet".

Ne znam kome da verujem. Najbolje ti je da pitaš Ajnštajna. Taj je sve izbrisao, i sve počeo iz početka.

Brižljivo neguj neznanje i razlikuj se od onih koji, ošamućeni od sreće, likuju što uspevaju na nov način da izgovore neku potpuno istu stvar.

No comments:

Himna

1. Zaista nema teže stvari, nego da se rimuje strah sa svetlošću. Ti nemoguće moraš rimovati sa mogućim. Još kod Defoa, u "Robinzon...